|
 |
|
U Srbiji 30. 000
gastarbajtera
|
Piše: A. Palić
Nezaposlenost i visoki porezi postali su problem broj 1 u Srbiji. I pored toga, na teritoriji naše države ilegalno radi nekoliko desetina hiljada stranaca, koji zauzimaju radna mesta, ne plaćaju državi porez na zaradu, ili švercom kineske robe, dodatno otežavaju položaj legalnih prodavnica ili recimo tekstilne industrije, čiji vapaj kao da niko ne čuje.
Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je za devet meseci ove godine 1.702 radne dozvole strancima, a prema državljanstvu, najbrojniji strani radnici su Kinezi sa 223 i Makedonci, kojih ima 187. Tako ispada da Nemaca na radu u Srbiji ima deset puta više od Kineza!
Da ovi podaci ni izbliza ne odslikavaju pravo stanje stvari, tvrdi i portparol Unije poslovdavaca Srbije Dragoljub Rajić.
- Ovi podaci, jednostavno nisu realni. Ispada da su MUP i Nacionalna služba za zapošljavanje zaveli svega nekoliko pojedinaca, a pravo stanje je da na desetine hiljada stranih državljana u svakom momentu radi na crno u Srbiji, koja od njih ne ubira porez – objašnjava Rajić. – Samo Kineza u Srbiji ima najmanje 20.000, dok sa Bugarima, Rumunima i Albancima, broj ilegalnih stranaca u Srbiji se penje i preko 30 hiljada. Ne računamo radnike iz Republike Srpske i Crne Gore, koje tretiramo kao domaće.
Sagovornik „Revije92“ se pita kako je moguće da je trgovinska razmena Srbije sa Kinom milijardu dolara i da je 40 odsto odeće u Beogradu kineskog porekla, a da nadležni tvrde da imamo tako malo njihovih radnika sa dozvolom za rad, tek nešto više od dve stotine.
- Inspekcija rada kontroliše samo strane državljane koji su legalno prijavljeni. Očigledno je da se ne proveravaju mesta gde stranci rade na crno. Kinezi na svakom drugom ćošku imaju radnje. Navodno, u Srbiji rade samo 223 državljana Kine, a samo u Beogradu postoji oko 340 kineskih radnji, u Novom Sadu ih je 57, ai ma ih, naravno u gotovo svakoj varoši u Srbiji. Treba uzeti u obzir i ljude koje prodaju i transportuju robu, a tu su i njihove porodice. U Srbiji postoji preko 1.500 kineskih prodavnica, pa je više nego jasno da u našoj zemlji boravi znatno veći broj radnika iz Kine. Ovo su podaci od prošle godine, a danas ih je verovatno još više – smatra Rajić.
Kineska roba zauzima značajni deo sivog tržišta u Beogradu.
- Siva ekonomija je zauzela čak 40 odsto tržišta u Beogradu, a od toga je polovina robe stigla ilegalnim putem u Srbiju. Da bi Nacionalna služba za zapošljavanje imala dobru evidenciju, mora bolje da sarađuje sa MUP-om, koji registruje ulazak u zemlju na graničnim prelazima. Njihove službe treba da se povežu i prate gde borave kineski državljani koji uđu u Srbiju, a koji po pravilu nikada ne dolaze sami, nego sa porodicom.
Postavlja se pitanje, zbog čega nadležni gotovo namerno žmure na ovaj problem, naročito kada je zbog krize uništenaa tekstilna industrija, mnogi ljudi su ostali bez posla, a kineska konkurencija sa sivom ekonomijom dodatno otežava situaciju?
- Država je devedesetih godina prošlog veka dozvoljavala Kinezima da dolaze u Srbiju i očigledno je da su te poluge i dalje veoma jake – smatra Rajić.
Posle Kineza, najviše stranaca koji u Srbiji rade na crno dolaze iz Bugarske.
- Ima ih preko 10.000 i uglavnom rade u pograničnim delovima, gde je prisutna korupcija u lokalu, pa lako mogu da srede boravak u Srbiji. Bugari se zapošljavaju u građevini, tekstilnoj industriji i trgovini, bez plaćanja poreza i doprinosa. U zimskim mesecima, kada nema toliko sezonskih poslova, ima ih nekoliko hiljada manje.
Pored Bugara, u Srbiji na crno radi i preko hiljadu Rumuna. Ovaj podatak pokazuje da i pored činjenica da su Rumunija i Bugarska članice Evropske unije, trend zapošljavanja državljana ovih zemalja u Srbiji, nije potpuno isčezao. Ispada da smo poslovna meka za radnike iz EU!
- Minimalna zarada u Rumuniji iznosi 145, a u Bugarskoj 150 evra. S druge strane, minimalna plata u Srbiji je 160 evra, što je možda populjano u poslednje vreme sa slabljenjem kursa dinara. To, ipak, znači da postoji jedan deo ljudi iz Bugarske i Rumunije, koje rad u Srbiji privlači. Bez obzira na to što je rumunski bruto nacionalni prihod veći od našeg, a nezaposlenost višestruko manja, njihova ekonomska politika je da novac trenutno ulažu u proizvodnju, a ne u plate, što je na duži period dobar potez. A mi upravo radimo suprtono, što će pre ili kasnije imati loše posledice.
I pored toga što postoji jaka politička tenzija oko rešavanja pitanja Kosova i Metohije, veliki broj kosovskih Albanaca radi na gradilištima širom Srbije.
- Nema konrole ko dolazi u centralnu Srbiju, a prema procenama, od pet do sedam hiljada Albanaca radi na crno u Srbiji i to mahom na građevini. Javna je tajna da su pojedine velike kapitalne projekte u Beogradu gradili Albanci, jer ih investitori nisu prijavili i platili su ih znatno manje nego naše radnike.
Rajić upozorava da su stranci nelojalna konkurencija na domaćem tržištu rada.
- Da su porezi manji, gazde bi se ređe odlučivali da zaposle radnike na crno. Slično je i sa ljudima, koji žele da legalno otvore prodavnice, jer moraju da plate preko trideset raznih dažbina. A sa druge strane imate kineske prodavnice, koje prodaju ilegalno uvezenu robu. Kao da se stimuliše šverc kineske robe – konstatuje Rajić. - Stranci predstavljaju nelojalnu konkurenciju u Srbiji, naročito ako se u obzir uzme podatak da je u poslednje vreme čak 120.000 ljudi kod nas ostalo bez posla. Već sada je broj stranih ilegalnih radnika dostigao dva posto ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, što nije zanemarljivo, naročito u vreme ekonomske krize i kada se najavljuju novi otkazi.
Strani državljani, prema evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja u Srbiji najčešće rade na poslovima u građevinarstvu, trgovini, kao menadžeri u stranim kompanijama, koje su u ovde otvorile svoje trgovinske lance ili predstavništva, na projektima u državnoj administraciji...
Zakon strane državljane obavezuje da se u roku od 24 sata od ulaska u Srbiju prijave Odeljenju za strance MUP-a. Nacionalna služba za zapošljavanje dužna je da radnu dozvolu izda u roku od 30 dana od podnošenja zahteva, a žalbeni rok na rešenje o (ne)izdavanju dozvole za rad je 15 dana. Radna dozvola, kažu u NSZ, nije potrebna za osnivače privrednih društava i preduzetnike koji pokreću biznis u Srbiji, kao ni za zapošljavanje preko ugovora o delu.
MUP
Prijavljeno oko 5.000 Kineza
Prema podacima koje je „Revija92“ dobila iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, do 31. oktobra ove godine, u našoj zemlji privremeni boravak je prijavilo ukupno 4.949 državljana Republike Kine. Od toga, kao razlog boravka njih 11 je prijavilo školovanje, dvoje specijalizaciju i praksu, četvoro obavlja profesionalnu delatnost, 27-oro je stupilo u brak sa našim državljanima, srodstvo je prijavilo 1.655, a zaposlenje 2.769 Kineza. Angažovanje je kao razlog navelo četvoro državljana Kine, privatnu posetu njih 29, dok 444 spada u grupu „ostalo“. U državljanstvo Republike Srbije primljen je jedan državljanin Kine.
DRŽAVA
Uskraćena za porez
Pretpostavke su i da se ilegalno tržište rada u Srbiji ne svodi samo na sezonske radnike iz Bugarske i Rumunije, kosovske Albance na građevini i velikog broja Kineza uposlenih u trgovini. Crno tržište prikriva i izvestan broj uspešnih menadžera i poslovnih ljudi velikih stranih kompanija u našoj zemlji, koji mesečno zarađuju i po nekoliko hiljada evra, a ne plaćaju porez na zaradu. Umesto toga, oni često taj porez plaćaju u matičnoj državi, jer su tamo i prijavljeni kao zaposleni.
PODACI
Strani radnici u Srbiji prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje:
Kinezi – 223
Makedonci – 187
Državljani BiH – 145
Rusi – 143
Grci – 83
NAPOMENA: Podaci iz prvih devet meseci ove godine |
|
|
|
„Krojenje“ Evrope
Velika Albanija 2016. godine!?
Rad na crno
U Srbiji 30. 000 gastarbajter
Opasne igračke
Lutka za igranje zdravljem
Pogibije na radnom mestu
Na posao s glavom u torbi
Ponuda na Internetu
Plati SMS pa umri!
Satanisti u Srbiji
Darovanje žrtve đavolu
Koliko vredi naša fudbalska reprezentacija
„Orlovi“ deseti na svetu
|
