|
 |
|
Lutka za
igranje zdravljem
|
Piše: P. Stojković
Pravite spisak za Deda Mraza? Osim stanja u budžetu, da li ste proverili jesu li “naručene” igračke podobne za vaše dete, odnosno da li su zdravstveno ispravne? Svake godine milioni igračaka budu povučene iz upotrebe, jer su opasne po zdravlje, a neretko i po život dece.
Najveći broj igračaka koje ne odgovaraju standardima dolazi iz Kine od nepoznatih proizvođača. To je sasvim logično jer ova zemlja proizvodi više od polovine svih igračaka na svetu, a čak 80 procenata njihove proizvodnje završi u Evropskoj uniji i SAD. Ipak, propusti su se događali i svetskim gigantima kao što je Matel, koji je 2007. morao da povuče 20 miliona kompleta “Barbika” jer su mogle da ugroze život dece. Naime oni su sadržali male magnete koje je su mališani mogli da progutaju i izazovu čak i smrtne posledice. Takođe, otkriveno je i da u jednoj serija od 23 miliona boja sadrži nedopustivo visoke koncentracije štetnih materija, olova...
Ipak, kontrola u tim zemljama je daleko strožija, pa je Srbija, kako kažu upućeni, između ostalih zemalja u okruženju, postala prava sanitarna deponija igračaka koje ne prolaze gotovo nikakvu kontrolu. Ove igračke su obično napravljene od, na oko, loše plastike ili nekog drugog materijala, a u sebi sadrže opasne materije kao što je olovo, živa, arsenik... Ne vredi ni ako imaju nalepljenu deklaraciju, ali ni ako su kupljene u nekoj od prodavnica. Takođe, skupa igračka ne znači i da je bezbedna.
- Svojom cenom igračke koje se prodaju kod “Kineza” su daleko ispod onih koje prodaje konkurencija i pristupačne su za svačiji džep – kaže jedna majka četvorogodišnjeg mališana i dodaje da se često dešava joj dete, moljakanjem, iskamči, od “Kineza”, neki pištolj ili neku drugi igračku.
Samo tokom 2008. godine pogranična inspekcija je zabranila uvoz 22 tone različitih vrsta igračaka, ali bi ove godine ta brojka mogla da bude nešto manja. Na to kako kažu upućeni, najviše utiče kriza, a nešto manje i pooštrena kontrola.
Ipak, kako savetuju nadležni, roditelji bi morali da povedu računa o bar o tim osnovnim stvarima i da ne kupuju ne proverene igračke, one koje izgledaju sumljivo...
Prva kontrola počinje na granici, kontrolu zatim sprovodi i tržišna inspekcija, a svoj deo odrađuje i sanitarna koja brine o zdravstvenoj ispravnosti igračaka.
U nadležnosti tržišne inspekcije nalazi se prvenstveno kontrola da li proizvodi imaju propisane deklaracije. Deklaracija mora da sadrži zemlju porekla, zemlju uvoza, ko je uvoznik, proizvođač... Takođe, deklaracija mora da sadrži i upozorenja za korišćenje proizvoda, igračaka, kao što su “opasnost od gutanja delova”, “ograničenje godišta”...
Za, neispravnu, deklaraciju odgovoran je proizvođač, ukoliko se radi o domaćem proizvodu, a uvoznik, ako je u pitanju roba koja se nabavlja u inostranstvu.
S druge strane, kontrolu zdravstvene ispravnosti proizvoda, pa i igračaka, obavljaju ovlašćene institucije, među kojima i Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Pravilnik po kome se postupa donet je još 1983. godine.
Dečije igračke se mogu izrađivati samo od materijala koji ne sadrže sastojke štetne po zdravlje, koji su potpuno čisti (bez mehaničkih zagađivača) i da mogu da se higijenski održavaju (peru). Takođe, zabranjena je izrada igračaka od upotrebljavanih materijala, a dlačice sa dečijih igračaka ne smeju da otpadaju prilikom protresanja, češljanja, izvlačenja i sl.
Broj zdravstvenih kontrola koje je obavio Institut za javno zdravlje Srbije Milan Jovanović Batut” nešto je manji nego prošle godine, ali to ne znači da je bilo manje kontrola jer ih obavljaju i druge zdravstvene ustanove.
- Svaka igračka koja se nalazi u prometu, bilo da je uvezena ili ovde proizvedena, morala bi da bude zdravstveno ispravna – kaže mr sci med Zorica Jovanovski, specijalista higijene. - U suprotnom nikako ne bi mogla da se nađe na tržištu. Ipak, na želost ima i takvih igračaka.
Propisi u Srbiji su, kako kaže naša sagovornica, strogi pa ne čudi da mnogi proizvodi koji dospeju na testiranje ne mogu proći proveru. Najveća je povika na kineske igračke, ali nisu sve igračke proizvedene u ovoj zemlji opasne.
S druge strane, za kupovinu onih koje se prodaju bez deklaracije, na pijacama i kutijama, odgovaraju sami roditelji.
Provera tako kupljenih igračaka, na sopstveni zahtev, je uvek skuplja od same igračke pa se zato mnogi ni neodlučuju da uzorak šalju na provere.
- Na igračkama se prvo analizira postojanost boja jer svi predmeti sa kojima deca dolaze u kontakt treba da imaju postojane boje. Hemijska ispitivanja obuhvataju analize sadržaja i migracije teških metala iz igračaka, kao i prisustvo “ftalata”, supstance koja služi za omekšavanje plastike – kaže mr Jovanovski. - Ova supstanca ima težak, prepoznatljiv miris koji često osećamo u kineskim radnjama. On može da izazove astmu, karcinom, endokrine poremećaje, oštećenja bubrega i jetre i reproduktivnih organa.
Osim toga roditelji bi morali da porvere i ono što se “na oko” može videti – da li sa igračaka, pri protresanju ili češljanju, otpadaju dlake, da li se mogu lako pokidati, neki delovi progutati ili povrediti decu.
Konstrukcija igračaka, prema pravilniku, mora da zadovolji određene uslove. Tako igračke ne smeju biti šiljate, niti da imaju nazubljene ivice kojima se mogu ozlediti odojčad ili mala deca, da budu uglačane ili prevučene lakom i da električni napon u igračkama ne bude veći od 24 V.
Osim toga, boje na igračkama moraju da budu otporne na pranje, da prijanjaju uz podlogu, da se ne rastvaraju... Boje, takođe, ne smeju da sadrže kadmijum, živu, selen, olovo, arsen i hromate, kao ni 4-dimetil aminoazbenzen.
Ukoliko se ovakvi, škodljivi, proizvodi pronađu u trgovini prodavac, odnosno proizvođač može da odgovara, osim za privredni prestup i krivično. Tako mu se, za najteže slučajeve, može izreći kazna zatvora do 12 godina.
EU
Zabrana otrovne plastike
Evropski parlament zabranio je početkom jula 2005. godine korišćenje potencijalno opasnih hemikalija za omekšavanje plastike (vinila) koja se koristi za izradu dečjih igračaka i drugih proizvoda namenjenih deci. Tim Zakonom konačno je ozvaničena zabrana koju je još 1999. godine EU uvela za pojedine vrste “ftalata”. Ovo znači da nijedan proizvod iz EU i ostatka sveta koji sadrži ova jedinjenja neće moći da uđe u EU.
KUPOVINA
Na šta obratiti pažnju
* Da su namenjene uzrastu deteta
* Da su dovoljno izdržljive, bez oštrih delova i mirisa
* Da su od materijala koji se ne može polomiti
* Da su sa oznakom da ne sadrže toksične materije
* Da su sa minimalnim procentom olova kod olovaka
* Da sadrži oznaku CE, ime proizvođača i uvoznika
REGION
Hrvati otrovani igračkama
Prvo su, u regionu, na uzbunu zazvonili Hrvati koji su samo potvrdili ono što svi znaju – na tržištu se nalaze opasne igračke poreklom uglavnom iz Kine.
Najopasnije su one igračke koje u dodiru sa znojem ili nekom tečnošću ispuštaju otrovne ili kancerogene materije.
Među opasnijima koje su se pojavile na hrvatskom tržištu nalaze se gumeni zmajevi i spajdermeni, žuta patkica sa narandžastim kljunom koju proizvodi “Hani bejbi” iz Kine, baloni marke “Zeman”, zvečka marke “mei Ngai”. Od 212 uvoznih igračaka koliko su kontrolisali Hrvati čak 37 je štetno po zdravlje dece. Čak 12 uzoraka se pokazalo opasnim jer imaju preoštre ivice koje mogu da povrede decu.
LEKARI
Upozorenja
Prema rečima lekara godišnje im se javi na hiljade mališana koji su progutali igračke (ili delove igračaka) ili se povredili igrajući se njima. Oni ističu da je najgore kada neki deo zapne u dušniku, pa dete počne da se guši ili onesvesti. Najčešći “krivci” za gušenja su kockice, sitne figurice, klikeri... dok su za povrede najodgovorniji metkići iz pištolja. Zbog “jeftine” plastike dešava se da deca dobiju osipe, alergiju...
KONTROLA
Pronađeno olovo
Tokom 2006. godine ispitano je 88 uzoraka igračaka domaćih i 781 uzorak stranih proizvođača. Od toga 25 posto (22) igračaka domaćih proizvođača nisu bile zdravstveno ispravne (u pet uzoraka nađeno je olovo). U 72 slučaja igračke stranih proizvođača su bile neispravne. U 14 slučajeva nađeni su tragovi olova, a najveći broj nije bio organoleptički ispravan. |
|
|
|
„Krojenje“ Evrope
Velika Albanija 2016. godine!?
Rad na crno
U Srbiji 30. 000 gastarbajter
Opasne igračke
Lutka za igranje zdravljem
Pogibije na radnom mestu
Na posao s glavom u torbi
Ponuda na Internetu
Plati SMS pa umri!
Satanisti u Srbiji
Darovanje žrtve đavolu
Koliko vredi naša fudbalska reprezentacija
„Orlovi“ deseti na svetu
|
