|
 |
|
Sudije sudijama - presudile
|
Pišu:J. D. Ljutić - P. Stojković
Velika polemika u javnosti, kritike i osude, koje se poslednjih dana mogu čuti, a koje su se prema nekima poznavaocima pravnih nauka očekivane usledile su posle "reizbora" 1.531 sudija. Od tog broja njih 876 će po prvi put deliti pravdu! Koliko uspešno i profesionalno tek će se videti u naredne tri godine, koliko traje njihov mandat.
Inače, Visoki savet sudstva izabrao je 17. decembra, među više od pet hiljada kandidata, a kako veruje i Snežana Malović, ministarka pravde, one "najbolje". To, usotalom, tvrdi i Nata Mesarović, prvi čovek VSS, odnosno sada Vrhovnog kasacionog suda, koja kaže da ni jedna odluka nije doneta "napamet" i da su svi kandidati koji su prošli "dostojni" funkcije na koju su izabrani.
Ceremonija zakletve sudija je ubrzana da bi novoizabrane sudije i tužioci već od prvog radnog dana Nove 2010. godine mogle da zasuču rukave, započnu borbu protiv kriminala i ubrzaju rešavanje sporova.
Sve ovo izazvalo je osporavanja i razne komentare u javnosti, ponajviše u onoj stručnoj. Najglasniji i najnezadovoljniji su svakako one sudije i tužioci koje nisu reizabrane, odnosno nisu prošle "test" i koje tvrde da je za kvalifikacije u ovom krugu "reizbora" najvažnija bila politička pripadnost, a ne znanje iili iskustvo. Tačnije, da je sada u pravosuđu, kao i pre desetak godina, izvršena lustracija kada je zbog političke nepodobnosti “stradalo” preko 100 sudija!
Tako je među prvima reagovalo Društvo sudija Srbije i od Saveta tražilo da obrazloži razloge zbog kojih pojedini nosioci pravosudnih funkcija nisu reizabrani, odnosno razloga zbog kojih su drugi izabrani. U suprotnom, kako kažu, ostaće senka da je izbor obavljen pod "političkim uticajem".
Obratiće se svim međunarodnim institucijama.
Kako objašnjava bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero, dok god nema obrazloženja rešenja o tome zašto neko nije izabran, a postoje neizvesnost ili neznanje, "postojaće i priče, netačne ili tačne, koje dovode do toga da ljudi koji su sjajno radili, odlaze sa žigom da su nedostojni i nestručni".
U Društvu sudija smatraju da su kriterijumi bili nejasni pa samim tim i da je sasvim moguće da neko nije izabran jer nije bio politički podoban. Postoje kolege za koje će se gotovo svi saglasiti da treba da odu iz sudstva, ali će oni upravo zbog nepostojanja kriterijuma, odnosno njihove primene, otići kao "političke žrtve"!
Najviše povika, barem za sada, ima na izbor sudije Vrhovnog kasacionog suda Sonja Brkić, bivšeg sudije VSS, koja je svojevremeno, 2008. godine, bila i predsednica Republičke izborne komisije (kao i ministarka Malović) iako su prema Zakonu donetom još 2001. godine te dve funkcije bile nespojive. Osim toga u javnost je procurelo i da je tadašnja predsednica RIK zakazivala i po tri sednice dnevno pa joj se na ime dnevnica za ovaj posao isplatilo više od dva miliona dinara. Ovaj novac nije vratila. Tek pod pritiskom javnosti je, zajedno sa još trinaest članova napustila tu, ispostaviće se unosnu fotelju. Ona će ipak, za samo nekoliko meseci, po sili zakona, napustiti fotelju sudije VKS, jer treba da ode u penziju!
Takođe, ostala je upamćena i kao jedini sudija Okružnog suda koji je postao predsednik Vrhovnog suda, a da nije prethodno izabran u ovu najvišu sudsku instancu.
Reizbor još nekih sudija, osim Sonje Brkić, dovodi se u pitanje. Pre svega sudije iz unutrašnjosti, Ljubiše Đurića iz Požege, koji je preminuo u toku konkursa, a da o tome VSS nije bio obavešten.
Takođe, ima i slučajeva da su neke sudije izabrane u dva suda istovremeno, kao i da su među "najbolje" ušli i neki od delilaca pravde sa najslabijim prosekom ili takvi koji su učestvovali u izbornim krađama (1996-1997, odnosno 2000. godine.). Kao da je nova, demokratska vlast, zaboravila proteste iz devedesetig godina kada su podkradani glasači.
Takođe, izabrani su, ponovo, i neki nosioci pravosudnih funkcija prema kojima su svojevremeno podešavani zakoni o izboru sudija i tužilaca. Jer, kako objasniti da se u toku konkursa menja zakon kojim se smanjuje broj potrebnih godina za izbor u neko zvanje (poput nekih opštinskih tužilaca koji su preko noći avanzovali čak u "specijalne").
Za razliku od njih test podobnosti nisu prošle neke sudije i tužioci koje su na studijama slovile za studente generacije ili su pokazali izuzetno znaje, hrabrost i ažurnost u poslu. Ljudi koji su svojim radom preporodili sudove i tužilaštva. Tako, kriterijume nije zadovoljio ni do skora hvaljen Okružni tužilac iz Negotina, Miroslav Srzentić, koji se ovim poslom bavi punih 37 godina. Javnost ga pamti po tome što je tokom poslednjih godina vodio slučajeve kao što su masovno ubistvo u selu Jabukovac, "Hladnjača" sa leševima Albanaca pronađena u Dunavu ili slučaj "Braće Bitići"...
Javnost, ali i neki pravnici veoma su začuđeni time da reizbor nije prošla ni sudija Dragica Marinković, koja je razotkrila slučaj i prevaru "Račak", pa se postavlja pitanje da li je to "kazna" zbog odanosti državi. Takođe, među sudijama koje nisu prošle reizbor, našla se i predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević, koja smatra da takvu odluku može da tumači samo kao jasnu poruku sudijama koje ostaju - "vodi računa o tome kako se ponašaš, nemoj da kritikuješ, tvoje je da ćutiš, slušaš i radiš!".
Kako god bilo, Društvo sudija Srbije, ne odustaje od zahteva da sva rešenja kako o izabranima, tako i onima koji nisu "zadovoljili" kriterijume budu obrazložena i kao takva prezentovana i nadležnima i javnosti. U suprotnom to samo može da izazove sumnje da je reč o zastrašivanju sudija i tužilaca, što je porazno za pravni poredak i pravnu državu.
Tako bivši sudija Višeg Trgovinskog suda u beogradu, a sada Apelacionog, sudija Goran Savić, smatra da "pozitivna" i "negativna" lista sudija predstavlja dva šamara pravosuđu:
"Ti šamari nisu od mafije ili tajkuna, već od sopstvene države. Ne postoji sudska vlast i nezavisno sudstvo, postoje samo pojedine nezavisne sudije", ističe Savić i istovremeno poziva sve kolege sa "pozitivne" liste da podrže one koji nisu izabrani.
KAKO SE UTVRĐUJE
Dostojnost sudije i tužioca
Pod dostojnošću za obavljanje sudijske funkcije smatra se, kako je navedeno u "Odluci Ministsrtva pravde o merilima i kriterijumima za predlaganje kandidata za izbor sudija i predsednika suda", od 15. jula 2005. godine,"ugled koji kandidat uživa u sredini iz koje potiče". Takođe, i pokazana tolerantnost u stručnim raspravama, spremnost za uvažavanje tuđeg mišljenja i argumenata u postupku kolektivnog odlučivanja (član 14.).
O dostojnosti svih prijavljenih kandidata iz reda sudija daje se i opisna ocena od kolegijuma matičnog suda, kao i neposredno više pravosudne instance (član 15.).
Za kandidate iz javnog tužilaštva, pravobranilaštva i druge kandidate izvan pravosuđa, postupak prikupljanja mišljenja i ocene kvaliteta i kvaliteta njihovog rada, sprovodi stručna služba Ministarstva pravde, koja između ostalog, dostavlja Visokom savetu pravosuđa i sve druge, zakonom o sudijama propisane podatke i dokaze za izbor sudije i predsednika suda (član 17.).
OCENE
Ko se - „naročito ističe“
Osnovna merila za izbor, odnosno reizbor, su prosečna ocena na stidijama, dužina studiranja i ocena rada. Dopunska merila su akademski naziv i objavljeni stručni radovi.
Osnovna merila izražavaju se u bodovima, pa tako ocena rada predstavlja merilo praktičnog znanja kandidata, prema poslovima koje je obavljao posle položenog pravosudnog ispita. Tako su bodovi za ocene rada: naročito se ističe - 100 bodova, ističe se 80 bodova, dobar 60 bodova i zadovoljava 40 bodova.
Neobjašnjivo je kako su oni koji su imali na studijama nizak prosek, dugo grejali klupe i loše ocenjeni za svoj rad uspeli da se provuku kroz "iglene uši" i zasene kolege koje su ih po svim kriterijumima nadmašile?!
SKUPŠTINA
Izabrani predviđeni za razrešenje?
Skupštinskim kuloarima ovih dana moglo se čuti da se na listi izbaranih sudija i tužilaca nalaze i oni protiv kojih je Visoki savet sudstva pokrenuo spor za razrešenje.
Naime, navodno spiskovi sa sudijama, koji su još po prethodnim propisima trebali da se nađu pred poslanicima kako bi oni odlučili o njihovoj sudbini, nisu ugledali dana. Prema nekim informacijama još uvek se nalaze u Odboru za pravosuđe Skupštine Srbije.
To i ne bi bilo toliko strašno da neki od tih sudija nisu nedavno reizabrani!
NOVI
Od vrtića do poreznika
Za nove sudije, one koje su prvi put birani na ovu funkciju, našli su se i oni, za koje mnogi nisu pretpostavljali da će uopšte proći izbor. Tako, ubuduće, pravdu će deliti nekadašnji sekretar u predškolskoj ustanovci u Smederevskoj Palanci Vanja Marjanović, Mirjana Mihajlović, bivši prosvetni inspektor u Šapcu, kao i više nekadašnjih radnika javnih preduzeća, opštinskih i poreskih uprava, penzionog fonda, policije, advokata... Jedan od takvih slučajeva jeste i Dragan Stanojlović iz Požarevca, donedavno advokat, koji je sada izabran za sudiju Višeg suda u ovom gradu, iako do penzije ima samo nekoliko godina.
KOMORA
Atak na profesiju
Povodom objavljivanja Odluke Visokog saveta sudstva o izboru sudija, oglasila se i Advokatska komora Srbije svojim saopštenjem, u kome kaže:
"Činjenica da Visoki savet sudstva nije izabrao više dosadašnjih sudija čiji su supružnici advokati, iako su, prema podacima kojima raspolaže AK Srbije, zadovoljavali zvanična merila, pobuđuju sumnju da je i supružnički odnos sa advokatom, bio jedan od neformalnih kriterijuma za izbor. AKS smatra da je primena ovog kriterijuma, ako je bila prisutna, bila protivustavna i predstavlja nedopustiv atak na advokatsku profesiju", navodi se u saopštenju AKS, koje je potpisao predsednik, advokat Dragoljub Đorđević.
PROTEST
Politička nameštaljka
U popularnoj "petici", amfiteatru na beogradskom Pravnom fakultetu, gde su učili prve lekcije iz prava održana je vanredna skupština Društva sudija Srbije, na kojoj su delioci pravde iz cele zemlje, izabrani i neizabrani, članovi esnafskog uddruženja i oni koji to nisu, advokati, tužioci, profesori prava, pravnici, sindikalci, studenti prava, zaključili da je reizbor sudija bio pun nepravilnosti, a da stroga tajnost pod kojom je obavljen i rezultati koji su usledili, izazvali sumnju da je bilo uticaja - pre svega političkih!
Najviše zamerki izrečeno je na račun predsednice Visokog saveta pravosuđa Nate Mesarović i ministarke pravde Snežane Malović koje se nisu pojavile na pomenutom skupu, što je propraćeno zvižducima prisutnih u sali. Takođe, mogle su se čuti glasno izgovorene "prozivke" i na račun nekih (re)izabranih nosioca pravosudnih funkcija, poput Vladimira, sina Nate Mesarović, koji je prošao u Viši sud, zatim sudije Mladena Nikolića, inače člana Visokog saveta pravosuđa, koji je navodno, pozitivno odlučio o napredovanju svoje supruge, sudije Dragice Saveljić - Nikolić iz Okružnog u Apelacioni sud u Beogradu, a naročito je mnogo povika bilo na to da su članovi VSP prilikom odabira, izabrali znatno veći broj sudija, odnosno tužilaca, koji dolaze iz unutrašnjosti, stavljajući na taj način, svoje kolege iz Beograda, u drugi plan.
- Znam da mnoge sudije nisu prošle, i sem političkih razloga ne vidim ni jedan drugi - rekao je Božo Pelević, svojevremeno i sam - sudija, danas advokat. |
|
|
|
Nova 2010.
Samo da ne bude gore
Silovanja
Kastracija za siledžije
Srpski brak
Dok nas razvod ne rastavi
Vakcinacija H1N1
Ko (ne)primi kajaće se!
Muška sigurna kuća
Kad muškarci plaču
Kosovska Mitrovica
Poslednji evropski zid
Magovi
Oćemo li u Šabac na tarot
Srbi i Hrvati
Čuvajmi „fejsić“ kao zenicu oka svog
J.J.
Živim u snu
|
