|
Milutin Šoškić
|
Piše:Aleksandar Palić
Milutin Šoškić je bio i ostao legenda srpskog fudbala. Možda baš zbog toga, slavni čuvar mreže Partizana vidno je pogođen poslednjim dešavanjima u domaćem fudbalu i ne krije ogorčenje zbog načina na koji je uhapšen Dragan Džajić. Gotovo sa suzom u oku, Šoškić ne može da poveruje da je najbolji srpski fudbaler svih vremena vezan i sproveden kao masovni ubica ili narko diler.
- Ne shvatam kako je policija to mogla da snima kamerama, a zatim trake i fotografije da prosleđuje redakcijama. Da li su se zapitali kakav će to efekat da ostavi na Draganove ćerke, pred čijim očima se ceo ovaj skandalozan događaj odigrao. Kako one sutra da odu u školu – pita se Šoškić.
Iako je uveren u Džajićevu nevinost, Milutin ne odbacuju pravo da se ispitaju poslovanja domaćih klubova, ali ne može da zaboravi sliku pred očima kada Zvezdinu legendu odvode sa lisicama na rukama.
- Kad sam video šta se dogodilo na televiziji, nisam mogao te noći oka da sklopim. Bio sam toliko povređen, gotovo više nego zbog otimanja Kosova i Metohije. Džajićevo hapšenje nema veze sa pravdom i moralom, a ti snimci nisu njegova bruka, nego bruka Srbije... Kažu tako je uhapšen i Majk Tajson. Pa, kako neko može da poredi fudbalskog velemajstora bez mrlje u karijeri i jednog čoveka poznatog kao silovatelja i narkomana. Razlika je u tome, što nisu mediji napravili od Dragana legendu, nego je on to sam uradio svojim igračkim umećem, ali i ponašanjem van terena – objašnjava Šoškić.
Milutin smatra da je Džajićevo hapšenje povezano sa privatizacijom Crvene zvezde, koja bi uskoro trebalo da ugleda svetlost dana.
- Očigledno je Džaju neko trabalo da skloni, a Zvezda da se obezvredi pred kupovinu, kao i mnoga domaća preduzeća. Onakvim hapšenjem Džajić je unapred osuđen, a da nije ni saslušan. Šta se sve dešava u državi, sigurno ima najmanje 5.000 ljudi koji bi trebalo da završe u zatvoru, a ne Džajić.
Popularni Šole ističe da riba smrdi od glave.
- I dnevne novine kada otvorite, politika je na uvodnim stranama, a sport tek na poslednjim. Tako bi trebalo da bude i kada su hapšenja u pitanju. Prvo bi morali da padnu oni sa uvodnih strana – slikovit je Šoškić.
Legenda Partizana razočaran je činjenicom da, osim nekoliko javnih ličnosti, niko nije podigao glas protiv, kako kaže, sramotnog hapšenja Zvezdine zvezde.
- Naročito me je zaprepastila Ministarka za sport Snežana Samardžić. Prvo, ne znam ni ko je ta žena, šta je uradila u sportu, na osnovu čega je postala ministar? Drugo, ona nema nikakav problem da uputi podršku za neke proevropske demonstracije, a ne padne joj napamet da makar zaštiti najveću sportsku legendu!
Neregularnosti u domaćem fudbalu je uvek bilo, prema rečima Šoškića. I u staroj Jugoslaviji, a naročito u devedesetim godinama prošlog veka. Ipak, Milutin ističe da ovo nije srpski patent.
- To smo uvezli sa Zapada, kao što i danas mnoge druge loše stvari prisvajamo iz inostranstva. Nameštalo se i u Nemačkoj još šezdesetih godina, dok sam ja branio za Keln. Sećam se utakmice poslednjeg kola, koju smo igrali protiv Ofenbaha. Šuškalo se da će taj meč biti namešten, jer je njima bila potrebna pobeda za opstanak. I stvarno, na početku utakmice, naš desni bek napravi namernu grešku i primamo gol. Poludeo sam na poluvremenu! Ščepao sam tog igrača, pribio ga uz zid i počeo na srpskom da mu psujem sve po spisku – priseća se Milutin.
Šoškić ističe da je u nameštaljci učestvovalo nekoliko igrača, dok ostali nisu želeli da izgube. Tako je Keln uspeo da preokrene i povede sa 4:2, ali se, pred kraj ispostavilo, da je Ofenbahu dovoljan i poraz od 4:3 da bi se spasio ispadanja.
- U finišu su imali toliko stopostotnih šansi, ali Bog je odlučio da nema gola! Gde me sve nije udarala lopta, u grudi, glavu, nogu, ali u mrežu nije otišla... Posle utakmice prišao mi je predsednik suparničkog tima, čestita na dobroj igri i poručuje da uveče obavezno odgledam dnevnik. Tada je u medije izašla cela afera oko nameštanja u Nemačkoj, u kojoj su učestvovali mnogi igrači i klubovi – kaže Šoškić.
Ovaj skandal u nemačkoj ligi, kumovao je i okončanju karijere Milutina Šoškića.
- U to vreme nije bilo velikih ugovora, a ja sam posle završenog prvenstva dobio prazan ugovor od Kelna, na koji sam mogao da upišem cifru i broj godina. Koliko god želim! Vratio sam im papir i rekao „Ne hvala, ja ne mogu da učestvujem u toj prljavštini oko nameštanja!“. Jedina opcija mi je bila da se vratim u Partizan, ali je neko od današnjih čelnika izjavio da nisam pogodan za saradnju. Ako je mislio na to da ne želim da učestvujem u mahinacijama, bio je u pravu! Odlučio sam da više ne branim.
Milutin ističe da je uvek imao oštar jezik, od koga su se mnogi plašili, a naročito u FK Partizan.
- Jedino što sam dobio od Partizana je reuma! Sećam se da me je rukovodstvo kluba, uoči finala Kupa šampiona protiv Real Madrida, pozvala i upoznala me sa novim gazdom – predsednikom Kelna! Nisam mogao da verujem. Taj čovek me je tada prvi put video u životu i odmah mi pružio ček na 25.000 maraka. Vratio sam mu ček, objasnio da on mene ne poznaje i da te pare može da mi da tek kada se uveri u moje kvalitete.
Šuškalo se tada u Humskoj da je Mančester Junajted u polufinalu Kupa šampiona, ponudio Partizanu da namesti meč, izgubi sa 2:0, što bi dovelo do majstorice u Engleskoj, a da sav prihod od prodaje ulaznica pripadne crno-belima.
- Tu vest sam saznao kada smo već otputovali u Mančester. Odmah sam odjurio do čelnika kluba i poručio im “Molite Boga da prođemo dalje, jer ako izgubimo, svi ćete da budete pohapšeni na aerodromu u Beogradu”.
Šoškić se priseća i utakmice, koju je Partizan želeo da namesti sa Budućnošću iz Podgorice.
- To je jedini period kada sam bio glavni trener Partizana. Preuzeo sam sam ga pet kola pred kraj sa ciljem da ga spasim od ispadanja. Poslednje kolo igramo protiv Budućnosti. Ako pobedimo, ostajemo u Prvoj ligi. Poludeo sam kada sam čuo da naša uprava želi da namesti taj meč. Pred utakmicu, otišao sam u svlačionicu crnogorskog tima, sačekao da njihov trener izađe, a zatim se uvukao u svlačionicu i rekao fudbalerima “dajte nam deset komada, hoću da danas protiv mog tima ginete kao nikada do sada”... Na kraju smo uspeli da pobedimo, a kao “zahvalnost” što sam spasio tim od ispadanja, uskoro sam smenjen.
U velikoj Jugoslaviji, utakmice su se nameštale podmićivanjem igrača, sudija, uticajem generala i visokih političkih funkcionera, ali bilo je prijateljskih kombinacija između igrača.
- I dan danas se kajem što nisam namestio utakmicu između Partizana i Novog Sada. Njima je bila neophodna pobeda za opstanak. Dobro su igrali, stvarali šanse, ali mene krenulo, sve branim. U jednom trenutku obraća mi se napadač Novog Sada Vrbica i kaže mi: “Pusti jedan gol, ostaće mi deca gladna!”. I stvarno, tada u drugoj ligi para uopšte i nije bilo. Razmišljao sam šta da radim, lomio, ali na kraju nisam pustio gol. Odmah posle utakmice bilo mi je mnogo krivo – iskren je Šoškić.
Mahinacija je uvek bilo, ali legendarni golman Partizana ipak smatra da srpski klubovi koji su osumnjičeni za ilegalne poslove, moraju da imaju olakšavajuću okolnost, za mahinacije u vreme sankcija.
- Mi nismo ni bili, a nismo ni danas uređeno društvo. S druge strane, grad Zagreb svake godine ima visok budžet koji odvaja za fudbalski klub Dinamo. A ovde ništa. Kako su klubovi mogli da se izdržavaju tokom sankcija? Nažalost, takva smo zemlja da, ne daj Bože, Novak Đoković polomi nogu ili ruku i izgubi sve pare, ostao bi na ulici! Niko mu ne bi pomogao – kategoričan je Šoškić.
Milutin Šoškić je i danas “nepodoban za saradnju”. Tako je posle jedne njegove kritičke izjave na račun izbora Havijera Klementea na mesto selektora Srbije, dočekao da se njegova slika u dresu reprezentacije sveta, ukloni iz prostorija Fudbalskog saveza.
- A sve zbog toga jer sam izjavio da u slučaju neuspeha u kvalifikacijama, odgovornost ne treba da snosi samo Klemente, već i predsednik FSS, koji ga je na tu funkciju i doveo – sleže ramenima Milutin Šoškić.
Razočaran Olimpijskim komitetom
Milutin Šoškić je razočaran ljudima koji trenutno vode Olimpijski komitet Srbije.
- Ne samo njima, već i reakcijom države kada su ti ljudi sklonili legalno izabranog predsednika Filipa Ceptera i zauzeli fotelje. Želeo sam da napišem pismo podrške gospodinu Cepteru, ali očigledno to ne bi imalo nikakvog efekta – konstatuje Šoškić.
Uželeo se Kosova
Milutin Šoškić, proveo je 14 godina u fudbalskoj reprezentaciji SAD. Na svečanoj ceremoniji opraštanja, od njihovog Saveza dobio je zlatni roleks sat i dres sa potpisima svih reprezentativaca.
- Zahvalio sam im se na satu i objasnio da meni onaj dres mnogo više znači. Sat mogu da izgubim, da mi ga ukradu, ali dres ću da uramim i držim u sobi da me podseća na sve lepe trenutke provedene sa dragim ljudima... Nudili su mi posao u američkoj reprezentaciji do kraja života, ali ja sam odlučio da prekinem. Uželeo sam se mog Kosova i Metohije, da ga još jednom vidim dok sam živ – ističe Milutin.
Generalska taktika
Kakva je bila situacija u domaćem fudbalu, najbolje govori anegdota, kada je jedan od visokih vojnih generala došao u svlačionicu Partizana, saopštio sastav tima i objasnio im kakvu taktiku bi trebalo da primene.
Čuveni trener crno-belih Ilješ Špic saslušao je generala, a zatim je izjavio:
“Generale, pošto ste vi izložili kako treba da igramo, ja ću sada malo da pričam o opštenarodnoj odbrani”, rekao je Špic.
Slično iskustvo imao je i Milutin Šoškić. Čim je preuzeo vođenje FK Kikinda, u svlačionicu su mu došli predsednik opštine, general, predsednik socijalističkog udruženja... Svi su imali svoje igrače, koje su gurali u tim.
- Kada sam ih video u svlačionici, rekao sam im da se gube napolje. Više nisu dolazili – priseća se naš sagovornik.
|
